Одлуком Високог савета судства о броју судија у судовима, за Виши суд у Ужицу утврђено је 9 судија укључујући и председника суда. Судијску функцију тренутно обавља шест судија са председником суда. Судије Вишег суда у Ужицу су:
судија Раденко Зечевић – председник суда
судија Радмила Нинковић – заменик председника суда
судија Верица Пантелић
судија Биљана Томовић
судија Љубиша Р. Радуловић
судија Зоран Милинковић
судија Видосава Даниловић
судија Бранка Јанковић
судија Мира Мићић
Судије Вишег суда у Ужицу су распоређене у оквиру судских већа и у оквиру кривичног и грађанског одељења. Број и састав судских већа одређује председник суда Годишњим распоредом послова у Вишем суду у Ужицу, на основу Закона о уређењу судова и Судског пословника. За председника кривичног одељења постављен је судија Љубиша Р. Радуловић, а председник грађанског одељења је судија Радмила Нинковић. Председник одељења за суђење у предметима за заштиту права на суђење у разумном року је председник суда Раденко Зечевић
Услови и поступак за избор судија
Према члану 43 – 52. Закона о судијама за судију може бити изабран држављанин Републике Србије који испуњава опште услове за рад у државним органима, који је завршио правни факултет, положио правосудни испит и који је стручан, оспособљен и достојан судијске функције.
После положеног правосудног испита потребно је и радно искуство у правној струци и то:
• две године за судију прекршајног суда;
• три године за судију основног суда;
• шест година за судију вишег суда, привредног суда и Прекршајног апелационог суда;
• десет година за судију апелационог суда, Привредног апелационог суда и Управног суда;
• дванаест година за судију Врховног касационог суда;
Судије које се први пут бирају на судијску функцију на трогодишњи мандат бира Народна Скупштина на предлог Високог савета судства, а судије који се бирају на сталну функцију бира Високи савет судства у поступку који је уређен Законом о судијама и Пословником о раду Високог савета судства.
Престанак судијске функције
Судијска функција, према Закону о судијама, престаје из следећих разлога:
• на захтев судије;
• кад судија наврши радни век (судији престаје радни век кад наврши шездесет пет година живота по сили закона);
• кад буде разрешен. Судија може бити разрешен из следећих разлога: кад је осуђен за кривично дело на безусловну казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним судијске функције, кад нестручно врши функцију или због учињеног тешког дисциплинског прекршаја.
Нестручним се сматра недовољно успешно вршење судијске функције, ако судија добије оцену „не задовољава“, сходно критеријумима и мерилима за вредновање рада судије (члан 63. Закона о судијама).
• кад трајно изгуби радну способност за обављање судијске функције,
• кад не буде изабран на сталну функцију. Судији који је први пут биран, а не буде изабран на сталну судијску функцију, престаје судијска функција даном истека трогодишњег мандата.
Поступак за утврђивање навршења радног века и разлога за разрешење као основа за престанак судијске функције спроводи Високи савет судства који утврђује чињенице и одлучује у поступку затвореном за јавност. Високи савет судства је дужан да спроведе поступак и донесе одлуку у року од 45 дана од дана достављања акта којим се поступак покреће. Правноснажна одлука о престанку функције објављује се у „Службеном гласнику“ Републике Србије.
